ррс

Рефлексология русского стиха

Начиная с XIX века экспериментальная физиологическая наука задавала тон не только в естественных науках, но и в культуре и, как не странно, немало повлияла даже на литературу. Наиболее известным концептуальным персонажем русского реализма является лягушка, препарируемая Базаровым, однако на это редко обращают внимание как на нечто большее, чем просто «мем» из школьной программы.

Об эстетике как прикладном разделе физиологии писал Ницше, спорил Андрей Белый и сверяли свои теоретические ориентиры русские формалисты, однако эта смежная – для науки и литературы – история еще требует своей реконструкции, задачу чего и ставит перед собой инсталляция-исследование «Рефлексология русского стиха».

180px-I._M._Sechenov

Иван Сеченов, основатель русской физиологии, автор «Рефлексов головного мозга» (1866), прототип Базарова.

Все началось с французского экспериментального физиолога XIX века Клода Бернара, который еще при жизни становится легендой – причем, не только в науке, но образцом и для литературной программы «экспериментального романа» Эмиля Золя (1879). Экспериментальным в натуралистическом романе является как раз то, что в нем позаимствовано из физиологической науки или даже конкретно из труда все того же Бернара – «Introduction à la médecine expérimentale» (1865), который Золя переписывает практически дословно, меняя в нем слово«медицина», но слово «роман». Первый случай применения понятия «эксперимента» к литературе таким образом оказывается текстологически обязан физиологии. Наконец опыты Бернара повторяет – находя в них ошибку – Сеченов, считающийся основателем русской физиологии и учителем Павлова, а также по совместительству прототипом того самого Базарова (Тургенев посещал лекции Сеченова).

J.-E. Marey, Inscriptions des phenomenes phonetiques

J.-E. Marey, Inscriptions des phenomenes phonetiques

В отличие от литературы, в случае современной Бернару экспериментальной науки о языке дело не ограничивается заимствованием идей, и в ней используется та же самая записывающую технику, которая уже определила успех французской физиологии и прославила имя изобретателя Жюля-Этьена Марея. Экспериментальная фонетика настаивает на необходимости исследования живого языка в отличие от того анатомического театра, который на протяжении веков устраивали до этого филологи с языками мертвыми. По этой причине Бреаль и другие предлагают записывать произносимые звуки «наживую».

Однако там, где наука о языке вытесняет предшествующие эмпирические эксперименты и несет память о технологии, которой она обязана своим рождением, только в оговорках (какой является понятие «акустического образа», т.е. графического изображения речевого потока на поверхности записи), литература смутно догадывается о своем технологическом бессознательном, но сопротивляется утрате связи с Реальным. Так, эпистемологическим бессознательным заумной поэзии (в версии Крученых) является эмпирическая фонетика, а это в свою очередь, указывает и на их общее технологическое бессознательное – фонограф.

Фонофотограф Скотта из J.-E. Marey, Inscriptions des phenomenes phonetiques. Part 1. Methodes directes // Revue generale des sciences pures et appliquees #9 (1898)

Подтверждает эту гипотезу и позднейшее институциональное поведение Александра Туфанова, организовавшего «Заумный Орден» и предлагавшего открыть в ГИНХУКе фонетическую лабораторию», ориентируясь на тот трансфер научности, который уже осуществляемый там Матюшиным из психофизиологии зрения Гельмгольца. Если Крученых не раскрывал свои научные источники вдохновения, ограничиваясь только указанием на «Пощечину общественному вкусу», то Туфанов прямо указывает на Павлова и Бехтерева, занимающихся психофизиологическими исследованиями в те же годы и в том же городе.

Туфанов

Обложка и разворот из книги Александра Туфанова «К зауми. Фоническая музыка и функция согласных фонем» (Петроград, 1924)

 

Характерно, что в этом эпизоде смежной истории экспериментальной науки и экспериментальной литературы имеет место не просто «трансфер идей», но лежащая в общем основании лабораторная установка и конкретное лабораторное оборудование, сборное и пересобираемое под конкретные лабораторные задачи– сперва используемые для фиксации сокращения мускулов лягушки с помощью графических методов, затем в кардиологии (Мареем), а сразу вслед за этим для записи далектов (Бреалем). Наконец именно оборудование физиологической лаборатории оказывалось привлекающим современную ему литературу – сначала в прозаическом пересказе (Базаров, 1862), затем в методологической эмуляции (Золя, 1879) и наконец в фонетико-поэтическом эксперименте (Крученых, 1912, Туфанов, 1924).

да после

В своем проекте «Рефлексология русского стиха» Павел Арсеньев реконструирует эту смежную историю экспериментальной науки и литературы психофизиологического цикла– через лабораторное оборудование (психо)физиологов, в котором оказываются зажаты поочередно лягушка и носитель региональных диалектов (кимограф) или с которым сталкиваются поэт-заумник и Лев Толстой (фонограф), и наконец где пересекаются русская и французская фонетика и этно-политика.


Связанные публикации и выступления

25 июля 2020: «Поэтическая экономия слова как такового vs. психофизиологии зауми» приглашенная лекция в школе Paideia

21 ноября 2020: ««Объективная поэзия» и телесная трансмиссия ритма» лекция для студентов школы Paideia

Тема ритма в поэзии может быть раскрыта психофизиологически: уже Андрей Белый откликался на экспериментальную эстетику Фехнера, а многие другие на рубеже веков — от символистов до материалистов — были озадачены проблемой психофизилогического интерфейса, отсюда и происходит частая квалификация ритма как «вселенского» или артериального. Если ритм — ключевое измерение поэтической речи, которое поддается объективации (как в живописи — цвет), тогда верлибр является чисто лабораторным изобретением, преодолевающим ограничения адександрийского стиха («Кризис стиха» Малларме), провоцирующим интерес к речи народа, ну и в конечном счете закладывающая основания для будущего изобретения совершенно беспредметной поэзии, состоящей из одних звуков — зауми.

15 декабря 2020: «Толстой и фонограф. понятие технологической метонимии» лекция в рамках курса Материально-техническая история русской литературы (XIX вв.) в Лаборатории [Транслит] @Московской школе новой литературы / в школе Paideia
.

18 марта 2021: «Голосовые объекты, речевые сигналы и психофизиология стиха» дискуссия в рамках Общего лектория наук и искусств в Лаборатории [Транслит] @Московской школе новой литературы

27июня 2021: «Рефлексология русского стиха» в рамках программы открытия «Школы Павлова»

В1912 году поэт-заумник Алексей Крученых только начинает сотрудничать с издательством «Гилея», Фердинанд де Соссюр заканчивает свой последний курс общей лингвистики в Женевском университете, а на широкий рынок выходит дисковый фонограф Эдисона. Эти факты кажутся никак не связанными, пока не мы не станем рассматривать историю экспериментальной литературы и экспериментальной науки как смежную историю (joint history). Если о заумной поэзии в начале века еще никто не слышал, курс «Общей лингвистики» слышали только посетители курса Соссюра, то техническое изобретение Эдисона, кроме всего прочего, позволяло услышать даже голоса уже умерших людей – как, например, жену самого изобретателя.

В своей лекции Павел Арсеньев объяснит, как все это связано и причем здесь физиология, а также какие литературные и научные события, идеи и оборудование уже за полвека до этого связали обезглавленных лягушек и носителей провинциальных диалектов, отцов и детей, экспериментальную фонетику и экспериментальный роман.

31

«31 Gebrauchsanweisungen für ein poetisches Gerät»

Telefon oder Radio sind im Industriezeitalter häufig als Metapher für den Mechanismus der dichterischen Inspiration aufgetreten, sie trugen in sich das heuristisch-metaphorische Potential, weil sie für die meisten Anwender immer noch ein Novum waren. Aus dem gleichen Grund war es erforderlich, diese mit Vorsicht zu verwenden, präzise den Gebrauchsanweisungen folgen, die mit diesen Geräten mitgeliefert wurden. Das dichterische Werk wurde ähnlich gedacht: Es war kein Ort für die Launen der Phantasie; es gab eine bestimmte existentielle Disziplin und einen Algorithmus in der Handhabung der Quelle dichterischer Inspiration, sodass bei einer Abweichung von diesem Algorithmus, Pfusch und Graphomanie zu werden droht. Die Spontaneität und Improvisation der Nutzer wurde durch den Industriegeist noch nicht so sehr geschätzt wie diese im postindustriellen Kapitalismus lobgepreist wird. In der Ära der immateriellen Arbeit gewinnen diese menschlichen Fähigkeiten nicht nur an Wert, sondern sie werden zudem defizitär und drohen in zu hohem Maße ausgeschöpft zu werden. Aber auch für künstlerische Technologien kommen harte Zeiten: Wenn Alles erlaubt ist, alle Medien möglich sind, dann kann es keine echte Revolte, keine Transmission aus sakraler Quelle mehr geben. Deshalb sieht das Büro für kulturelle Übersetzungen in einer Zeit des verdächtigen Kultes von Spontaneität und deren Aneignung durch das Kapital der Technologien des kreativen Durcheinanders, die Notwendigkeit, sich mit der Archäologie der verlorenen Media-Disziplin, die sowohl die technische als auch die künstlerische Rationalität umfasst, zu beschäftigen.

  • Büro für kulturelle Übersetzungen, Leipzig (2015)
Тексты, найденные под обоями (Публичная программа Манифеста10, 2014)

«Texts found beneath the wallpaper» (audio-textual installation)

Newspaper texts discovered beneath wallpaper during renovations represent rhetorical artifacts of past epochs and even palimpsests of the unconscious of various epochs, but sometimes they also combine to form intricate textual collages that produce a “ready-written” effect. The necessity of separating the plaster from the delicate layer of wallpaper juxtaposes criticism of capitalist slavery with doctors’ warnings on the dangers of poisonous jellyfish from the 1960s, reviews of histories of Soviet literature from the 1980s with prerevolutionary notes of Parfum de fleurs, and a fragment of the headline “Their weapon is lying and slander” with a photograph of a “native landscape.” The language of Soviet newspapers, conventionally understood as a sort of self-negating bureaucratic jargon, is recombined according to the necessities of home-improvement and paradoxically begins to testify against the political here-and-now, despite its archaic quality in its own epoch. It is not exact [тут я не совсем понимают значение ‘точной’] representation or the complete inflation of the sign but the simultaneous combination that produces this strange effect of textual spiritualism. Venues:

  • Manifesta10 Public Program, S-Petersburg (2014)
Орфография сохранена (галерея Старт, Винзавод, 2012)

«Original Spelling preserved» (textual installation)

Artist use poetry, which is naturally inherent to the creation of a closed space detached from the reality, with a determined intent to overcome this detachment, to reinforce the word with action and grant the poetic text materiality. Arsenev invokes in his work the verse poet of the conceptual school of Vsevolod Nekrasov, which, having found themselves on the territory of art, follow one after the other, materializing in letters made of Styrofoam. Poetry takes on the form of the object in space and evolvement of the time, which is inherent to the action. For Pavel Arsenev, poetry’s departure from the boundaries of the printed page is related to its injection into the social every day, as is vividly demonstrated by the fate of the banner he created with the phrase, “You don’t even represent/can’t even imagine us,” which became a symbol of the civil upsurge of the recent protest movement.

However, the work “Original spelling preserved” is also a meditation on the power of art and the role of the artist. The “investigator’s office” and the author’s poem “Expertise” which resounds in it serve as a counterpoint to this materialized poetic lines, problematizing the emancipatory pathos of art and the unrelenting appeal to redirect art towards life. Delineating the space between poetry and reality, language and experience, desire and possibility, the installation “Original spelling preserved” frames the question of what it means for the artist to interact with reality as the most pressing one today.

Elena Iaichnikova, curator

“Establishing as their task the de-alienation of everyday life through the saturation of it with poetry, spatial textual compositions aim to embed something poetic in those parts of the urban space, where they are not supposed to be and where they might catch the attention of the passer-by. It is also important for me to establish a new understanding of poetry itself, which, as I see it, is realized today largely beyond the boundaries of the printed page.”

Pavel Arsenev

Venues:

  • Start gallery, Moscow (2012)
  • III Moscow Biennale of Young Artists, Moscow (2013)
  • Manifesta10 Parallel programm, Petersburg (2014)